U autobusu:
– Za dom spremni!
– Ja nisam spreman.
– Nisi!?
– Ne, jer nisam ustaša.
– Aaa, ti si, znači, crven, komunjara neka. Sve ćemo mi vas riješiti, vrlo uskoro! I onaj vaš Joža, Rus, sve ćemo mi to dovesti u red… Ja sam se pod tim pozdravom borio u Vukovaru i…
– I baš ste morali odabrati taj pozdrav.
– A nego šta da smo morali. I htjeli! A di si ti bio devedeset prve?
Pred radnjom brze hrane:
– Momak, skloni taj bicikl.
– Zašto bih? Ovo je javna površina. Vi ste uzurpirali javni prostor.
– Uzu… šta sam? Uzru…
– Uzurpirali.
– Nije ovo javna nego privatna površina!
– Da, a otkad to?
– Od odluke Gradskog poglavarstva.
– Baš neko dobro poglavarstvo. A vi ste kod njih inicirali da vam se ovdje dopusti zauzeti prostor.
– Ini… šta sam? Inri…
– Inicirali.
– Znaš šta, momak? Ti si budala, a usto i fašist. Ti si fašist!
Pitanje za jedan cent: jesam li crven ili crn?
I jedno i drugo, rekao bih. Često odijevam tu kombinaciju.